Március 5-én és 6-án Prágában tartották az európai régiók és városok csúcstalálkozóját. A tanácskozáson jelen volt Constantin Ostficiuc, a Temes megyei tanács, a Régiók Bizottságának alelnöke is. Az állam- és kormányfők brüsszeli találkozója után és az európai tavaszi csúcstalálkozó valamint a londoni G20-as találkozó előtt, a cseh fővárosba több, mint 250 régió 500 képviselője jött el. A találkozó célja a találkozók napirendjének befolyásolása valamint egységre, szolidaritásra, felelős magatartásra való felszólítást tartalmazó üzenet megfogalmazása az Európai Bizottság és a tagállamok felé, hogy együtt sikerüljön leküzdeni a gazdasági válságot és annak társadalmi következményeit - áll a Régiók Bizottságának közleményében.

A szegedi Somogyi-könyvtárban kiállítással emlékeznek meg a 130 évvel ezelőtt a városban pusztító nagy árvízről, valamint az azt követő újjáépítésekről. Az Európa Szegedért - árvíz és újjáépítés című emlékkiállítás március 31-ig látható az intézményben. Az egy éjszaka alatt lezajlott szörnyű pusztítást a fotókiállítás eredeti fényképfelvételek, valamint korabeli újságokból készített metszetek segítségével szemlélteti. A tárlat a tragédia utáni páratlan összefogást is bemutatja

U segedinskoj Biblioteci "Šomođi" izložbom će se prisetiti velike poplave koja je pre 130 godina izvršila pustoš, odnosno, izgradnji koje su usledile nakon poplave. Evropa za Segedin - poplava i izgradnja - pod ovim naslovom će se do 31. marta u instituciji moći videti spome-izložba. U grozno pustošenje, koje je zbilo u roku jedne večeri, foto-izložba daje uvid na osnovu originalnih forografija i preseka koji su obelodanjeni u tadašnjim novinama. Postavka ukazuje i na jedinstvenu saradnju koja je nastala nakon tragedije

Srbija će imati sedam regiona i to su Beograd, Vojvodina, zapadna, istočna, centralna, južna Srbija i Kosovo i Metohija. Regionalizacija Srbije nije uvod u bilo kakvu političku podelu, već način da se precizira koji su krajevi Srbije ekonomski slabije ili više razvijeni, kako bi se došlo do kriterijuma gde i kako ulagati. Krajnji cilj je, kako kaže u intervjuu za „Blic" Dejan Jovanović, državni sekretar za regionalni razvoj Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, da svi građani Srbije imaju podjednaku šansu za bolji život.

- Međutim, prvo je potrebno doneti zakon o regionalnom razvoju. Mi smo po Ustavu dužni da se sa posebnom pažnjom odnosimo prema najnerazvijenijim područjima, a i kroz Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji smo preuzeli obavezu ekonomske regionalizacije Srbije. To će pravno biti regulisano kroz zakon o regionalnom razvoju - dodaje Jovanović.

Zašto je taj zakon bitan za građane koji žive u nerazvijenim područjima, u Vranju, na primer?
Cilj donošenja zakona je da omogućimo ljudima u različitim krajevima Srbije da imaju jednaku šansu za bolji život. Ideja je da vidimo šta je to južna Srbija, na primer, u statističkom i ekonomskog smislu i koji su parametri razvoja.

Na osnovu kojih kriterijuma se vrši podela na regione?
Prvi kriterijum je broj stanovika na jednoj teritoriji. Regiju NUTS 2 treba da čini teritorija sa između 800.000 i tri miliona stanovnika. Postoje i drugi opisni kriterijumi koji se kombinuju sa ovim kada se uspostavljaju regioni na nekoj teritoriji, a to su poželjna veličina teritorije, homogenost stastističkih regiona, prirodna geografska različitost, istorija, tradicija, geostrategijske okolnosti, struktura privrede...

Zakon nije dovoljna mera za razvoj nerazvijenih opština. Raspisali ste konkurs za kredite za preduzeća u 40 najnerazvijenijih opština? Da li će to umanjiti njihovo siromaštvo?
Država mora da motiviše preduzetnike da odu i u loše poslovne ambijente, kao što je jug Srbije i mi to činimo kroz jeftine kredite. I do sada smo imali kredite za nerazvijene opštine i za preduzetnike početnike. Za prethodne dve godine plasirano je oko četiri milijarde dinara kredita, mahom u prehrambenoj, drvnoj, tekstilnoj i hemijskoj industriji. Zaposleno je 4.500 radnika i odobreno 450 projekata. Upravo zato što su ovi krediti pokazali dobre rezulate u pojedinim opštinama, nastavljamo sa tom kreditnom linijom i ove godine odvajamo još više sredstava. Da bismo podstakli investicije, zaposlenost i povećanje životnog standarda u nerazvijenim opštinama, naše Ministarstvo objavilo je konkurs za dodelu kredita za podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva u 40 najnerazvijenih opština Srbije u ukupnom iznosu od 2,49 milijardi dinara, uz godišnju kamatu od jedan odsto i rok otplate na tri do sedam godina. Prednost će imati oni koji zapošljavaju već broj ljudi i, naravno, oni koji budu mogli delimično da sufinansiraju projekat.

Hodmezevašarheljski poljoprivredni fakultet pri segedinskom univerzitetu prisutan je u Tokiju na jednom od najznačajnijih izložbi na svetu koja promoviše namirnice i pitke proizvode. 34. po redu Međunarodni sajam prehrambene industrije "FOODEX" pruža dobru priliku da pored mnogovrsne reprezentacije proizvoda karakterističnih jela i pića zemalja i kontinenata, svet dobije sliku i o istraživačkim rezultatima sirovinskih materijala, njihovoj praktičnoj upotrebi. U 8 paviljona, na blizu trideset hiljada kvadratnih metara. iz 65 zemalja pristiglo je 2400 izlagača, Poljoprivredni fakultet segedinskog univerziteta predstavlja istraživačke rezultate eksperimenta koji je vršen po pitanju proizvodnje jedne vrste paradajza. Zahvaljujući veoma plodnoj japansko-mađarskoj zajedničkoj istraživačkoj saradanji, već od 2009., sa japanskim poljoprivrednim univerzitetima zajedno može da dođe do ostvarivanja obrazovnih i praktičnih programa.

A Szegedi Tudományegyetem hódmezővásárhelyi Mezőgazdasági Kara jelen van Tokióban a világ egyik legrangosabb élelmiszereket és italkészítményeket felvonultató kiállításán. A 34-ik FOODEX Nemzetközi Élelmiszeripari Kiállítás jó alkalom arra, hogy a kontinensek, országok sajátosságait is reprezentáló étel- és italkészítés sokfélesége mellett, az alapanyagok kutatási eredményeiről, ezek gyakorlati felhasználásáról is képet kapjon a világ. A 8 pavilonba, közel harmincezer négyzetméteren, 65 országból, 2400 kiállító érkezettt, a Szegedi Tudományegyetem Mezőgazdasági Kara egy, a paradicsompaprika fajta termesztési kísérleteinek kutatási eredményeit mutatja be. A japán-magyar közös kutatási együttműködés igen kedvező visszhangjának köszönhetően, már 2009-től japán mezőgazdasági egyetemekkel közösen, oktatási és gyakorlati programok megvalósítására kerülhet sor.