Organizatori „Noći muzeja" pozvali su fotoreportere, profesionalce i amatere, da učestvuju na nagradnom konkursu na temu zaštite životne sredine. Konkurs pod nazivom „Ja ZA život planete" traje do 5. maja, a zainteresovani se pozivaju da fotografišu sve ono što prlja, zagađuje i kvari izgled datog grada. Ovogodišnja „Noć muzeja" održaće se 15. maja u više od 40 gradova širom Srbije, u organizaciji istoimene umetničko-produkcijske grupe, pod sloganom „Odličan provod u muzejima". Vrata gradskih muzeja, uz prigodan program, biće otvorena od 18 do dva sata ujutro. (TANJUG)

Kulturne ustanove iz Srbije, zajedno sa organizacijama iz drugih evropskih zemalja, učestvovaće ove godine u devet projekata od ukupno 203 koje će sufinansirati Evropska unija u okviru programa „Kultura 2007 - 2013". Za programe koji traju do dve godine sredstva su dobili Društvo arhitekata Beograda, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Narodna biblioteka Srbije, Festival „Ring ring", teatar „Mimart", Nezavisna umetnička asocijacija „Remont" i organizacija „Svi". Za dugoročne projekte, u trajanju od tri do pet godina, u kojima će učestvovati sa najmanje još po pet ustanova iz Evrope, novac će dobiti Balkanološki institut i Arheološki institut.
Koliko će novca za realizaciju odobrenih programa dobiti svaka od ovih ustanova, još nije odlučeno, ali se zna da je budžet za dugoročne projekte najviše pet miliona evra, a za kratkoročne 400.000 evra. Prema pravilima konkursa, polovinu sume obezbeđuju sami organizatori, a ostatak Evropska komisija. Lola Joksimović, rukovodilac Kancelarije „Tačka kulturnog kontakta" (zadužene za sprovođenje programa „Kultura 2007 - 2013"), navodi da i Ministarstvo kulture Srbije finansijski pomaže ustanove čiji su programi prihvaćeni. Kada je reč o interesima organizacija da se prijavljuju na ovaj konkurs, ona kaže da su dobiti višestruke.
„Osim finansijske koristi, to je i prilika za učešće u projektima od evropskog značaja, za izražavanje na evropskom kulturnom prostoru i za povezivanje sa drugim institucijama. S druge strane, kulturne ustanove u Srbiji navikle su da žive na državnom budžetu, a zahvaljujući ovakvim konkursima moći će da nauče da same obezbeđuju novac iz različitih izvora", objašnjava Joksimovićeva.
Da bi kulturne ustanove iz naše zemlje mogle da učestvuju u ovom programu, Srbija godišnje plaća 107.000 evra, od čega se polovina obezbeđuje iz pretpristupnih fondova EU, pa su praktično povratna sredstva.
„Arheološki pejzaži Evrope" sa ukupnim budžetom od 2,5 miliona evra najvredniji je od ovogodišnjih projekata, u kojem sa još 26 organizacija iz 18 zemalja učestvuje i Arheološki institut. Ovaj program usmeren je na unapređenje značaja arheološkog nasleđa Evrope, bliže kontakte između stručnjaka iz ove oblasti i publike, na efikasniju zaštitu zajedničke kulturne baštine, podizanje profesionalnih standarda u istraživanju i konzervaciji arheološke građe...

Iščekujući 100.000. posetioca izložbe Paja Jovanović/Paul Joanowitch, koja je od 23. decembra otvorena u Galeriji SANU, obaveštavamo Vas da izložbu možete pogledati još samo u toku sledeće nedelje.

Upravo su objavljeni rezultati natječaja Filmskog centra Srbije za sufinanciranje manjinskih koprodukcija u 2010. godini. Igrani film 'Noćni brodovi', kojeg će režirati Igor Mirković, je jedini hrvatski projekt i prvi na rang listi od 6 međunarodnih projekata koji je ostvario prava na potporu.

Nagrada će biti uručena krajem februara u Beogradu.
„Vitalovu" nagradu „Zlatni suncokret", koju četrnaesti put dodeljuje fabrika „Vital" iz Vrbasa, čiji je većinski vlasnik kompanija „Invej", dobio je Slobodan Vladušić za roman „Forward", koji su objavili „Stubovi kulture iz Beograda. Nagrada se dodeljuje za najbolju knjigu na srpskom govornom području, u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike. Žiri je radio u sastavu: Jovan Zivlak (predsednik), Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden. U najužem izboru su bile i knjige: Đorđa Pisareva „A ako umre pre nego što se probudim" i Ljiljane Đurđić „Svi na kraju kažu mama".

- Поштовани председниче, председниче Владе, даме и господо министри, екселенциjе, преживели заточеници овог логора смрти, даме и господо,

Обраћаjући вам се у име Владе Републике Србиjе, желим да, уз осећаj дубоког поштовања према свим невино страдалим жртвама у логору Аушвиц-Биркенау, поводом 65. годишњице његовог ослобађања, упутим поруку мира и разумевања, толеранциjе међу народима, религиjама и државама.

Злочини коjи су се за време Другог светског рата десили на териториjи Европе били су инспирисани расном мржњом и нацистичком идеологиjом. Као резултат, ове бестиjалне политике, Европа jе на краjу рата имала милионе невино страдалих, разорене градове и уништену економиjу. Цивилизациjске и културне норме коjе су европски научници, писци и филозофи вековима градили биле су срушене. Милиони жртава обавезуjу све нас да очувамо сећање на њихове животе, и да логоре и стратишта - као пример шта се више никада не сме поновити - сачувамо за будуће генерациjе. Државе су дужне да кроз образовне системе младим генерациjама омогуће да уче о страдањима у Другом светском рату, о холокаусту, о штетности расне политике, при чему се мора водити рачуна да се примењуjу савремени методолошки и дидактички принципи, како би млади могли да извуку моралну поуку и тако буду способни да се на адекватан начин суоче са изазовима модерног доба.