Izložba ciklusa "Kafka" Dimitrija Popovića koja je početkom prošle jeseni bila prikazana u Studiju Moderne galerije "Josip Račić" u Zagrebu bit će otvorena 22. travnja u Pragu u Dea Orh Art Gallery, priopćeno je iz agencije Mediafest.

Culturenet.hr, web centar hrvatske kulture, poziva zainteresirane studente novinarstva, politologije, informacijskih znanosti, povijesti umjetnosti, komparativne književnosti, hrvatskog jezika te drugih humanističkih područja, da se prijave za sudjelovanje u obnavljanu podataka iz Kataloga kulturnih institucija.

Rubrika Katalog kulturnog portala Culturenet.hr sadrži preko 2000 jedinica, raspoređenih po sljedećim područjima:
- alternativna kultura;
- arhitektura i urbanizam;
- arhivi;
- dizajn;
- djeca i mladi;
- festivali i manifestacije;
- film i video;
- fondacije;
- glazba;
- istraživanja i dokumentacija;
- kazalište;
- književnost;
- knjižnice;
- kulturni centri i pučka učilišta;
- kulturno i umjetničko obrazovanje;
- kulturno-umjetnički amaterizam;
- likovne umjetnosti;
- mediji;
- medijska umjetnost;
- mreže;
- muzeji;
- nakladništvo;
- ples;
- projekti;
- spomenička baština;
- tradicijska kultura;
- udruge.

Uvjeti za sudjelovanje jesu temeljno poznavanje kulturnog i umjetničkog sektora, rada na osobnom računalu te interes za praksu na Internet portalu. Po završetku volontiranja dodijelit će se adekvatna potvrda i preporuka. Sudjelovanje je moguće na hrvatskoj i engleskoj verziji portala.

Volonterska praksa izvodit će se u uredima redakcije Culturenet.hr pri Ministarstvu kulture, Runjaninova 2, Zagreb, u vremenskom periodu po dogovoru s kandidatima.

Prijave se primaju na deborah.hustic@min-kulture.hr i ivana.podnar@min-kulture.hr.
(I.P., 14.04.2010)

U organizaciji Ministarstva kulture RH / Odjela za kulturnu kontaktnu točku i Ministarstva gospodarstva, rada i poduzetništva te Hrvatske gospodarske komore, 23. travnja, od 10 do 14 sati, u Vijećnici Hrvatske gospodarske komore u Zagrebu održava se predstavljanje projekta 'Poduzetništvo u kulturi' i programa EU Kultura 2007-2013.

Internet domen .yu, jedna od poslednjih oznaka nekadašnje SFRJ, odlazi u istoriju 30. marta, a Muzej istorije Jugoslavije (MIJ) tim povodom organizuje izložbu, tribinu i žurku, kojima najavljuje još nekoliko projekata - obeležavanje 50 godina od sklapanja prvog računara u SFRJ, početak rada na info portalu o istoriji interneta u Jugoslaviji, kao i i novu "kraj.yu" liniju nakita koja će se naći u ponudi muzejske prodavnice suvenira.

Festival kratke priče Kikinda short se izuzetno uspešno predstavio na Sajmu knjiga u
Lajpcigu.
Andrea Pisac (Hrvatska), Vesna Lemaić (Slovenija), Melina Kamerić (BiH), Igor
Isakovski (Makedonija) te Vule Žurić, Enes Halilović i Srđan Papić iz Srbije
boravili su dva dana u ovom nemačkom gradu.
'Ovo je zaista odlična prilika za nas i mislim da smo je iskoristili', izjavio je
pisac Enes Halilović 'Sajam knjiga u Lajpcigu poseti više ljudi nego onaj kod nas u
Beogradu, s tim da Lajpcig traje svega tri dana. Možete onda samo zamisliti kolika
je gužva ovde.'

Lajpciški sajam je konceptualno postavljen tako da otvara prostor za nova lica u
književnosti, bez obzira da li se radi o mladim nemačkim piscima ili autorima iz
istočne Evrope. Na Sajmu je učestvovalo 2.100 izdavača iz 39 zemalja a organizovano
je više od trista nastupa za 1500 autora. Na svakih sat vremena održavaju se po
četiri konferencije na različitim štandovima unutar sajamskog prostora, dok su u
okviru programa 'Lajpcig čita' po čitavom gradu organizovana javna čitanja.
'Ovde mesecima unapred morate da rezervišete prostor u gradu ako želite da
nastupite.' Kaže Srđan Papić, koordinator festivala.' Mi smo imali zaista veliku
sreću da smo uvršteni u program 'Balkan nacht', verovatno najtraktivniju
manifestaciju ovde. U kultnom bioskopu Konevic čitali smo pred skoro hiljadu ljudi,
što je prilika koju pisci retko imaju u životu. Gospođa Alida Bremer je uspela da
nađe formulu kako da napravi najznačajniji događaj u tolikoj konkurenciji i
zahvaljujući njoj mi smo dobili priliku da nastupamo. Mislim da ni mi nismo
razočarali, ljudi su sa nama ostali i posle ponoći, iako je već prestao da radi
gradski prevoz.'
Festival je predstavljen i na Forumu Internacional gde su na tribini 'Umetnost
kratke priče' autori Kikinda shorta predstavili svoje priče i poetike sajamskoj
publici.
Odlazak festivala kratke priče u Lajpcig finasirale su fondacije Traduki i Robert
Boš, kao i opština Novi Pazar. Ministarstvo kulture Srbije i SO Kikinda nisu
podržale odlazak autora. PHOTO EDI MATIĆ

„Maratonci", mjuzikl sa Terazija, na leto na ljubljanskim Križankama, a Belef kandidat za članstvo u EFA, kaže predsednik ove festivalske asocijacije Darko Brlek

U onoj godini Mocartovoj (2006) razgovarali smo sa Darkom Brlekom, klarinetistom koji je i na visokim „položajima" u svetu muzike. Došao je tada iz Ljubljane da, sa Simfonijskim orkestrom RTS, odsvira na Kolarcu poslednji Mocartov koncert. Nedavno smo ga ponovo videli ovde, bez klarineta, u svojstvu direktora prestižnog Ljubljanskog festivala i predsednika Evropske asocijacije festivala (EFA). I kući se nije vratio neobavljenog posla.
Ugovoreno je gostovanje Pozorišta na Terazijama na ljubljanskim Križankama: dve festivalske večeri (možda i tri) u julu, sa mjuziklom „Maratonci trče počasni krug". Osim toga, razgovarano je o mogućnostima da i Belef, poput Bemusa, postane član EFA. Preporučen je i evidentiran kao kandidat, a u februaru će se znati da li je i primljen u ovo probrano festivalsko društvo.
„Maratonci" su i danas za nas kultni film. I radujem se tom naslovu na Ljubljanskom festivalu, baš kao što mi je bilo drago kada su nas posećivali Beogradska filharmonija, Stefan Milenković, Sreten Krstić, Smiljka Isaković... - kaže direktor Brlek. - Mi volimo goste sa ovih prostora. Premda nisu naročito veliki, ti prostori su neverovatno raznoliki. Kakvo šarenilo kultura, jezika, vera, običaja...? A sve je tako blizu, pa mi smo za samo četiri i po sata kolima stigli do Beograda.
„Njegov" Ljubljanski festival jeste velika marka u regionu (fond mu je pet miliona evra), ali sagovornika podsećamo kako će uskoro, neko vreme, biti malo u senci Maribora, evropske prestonice kulture 2012. godine.
Tačno je to, kaže, oči Evrope biće uprte u ovaj grad, premda je taj događaj, u stvari, i znatno više od Maribora. U projekt je uključeno još šest gradova iz okoline, iz Štajerske. Pripomoći će, naravno, i Ljubljana, i to jednim velelepnim festivalom, koji će tada napuniti 60 godina, baš kao i EFA, čiji je vršnjak.
„EFA je pre desetak godina imala svoje turbulencije i bilo je malo neobično da njen predsednik postane neko iz jedne male zemlje. Tada smo se preselili iz Ženeve u Gent. Desilo se da ja kao kandidat dobijem većinu i onda smo se potrudili da nam se pridruže neki novi, ali i vrate neki stari, članovi kao što je Edinburg. Ja sam se prilično angažovao da u EFA uđu i festivali iz ovih novih država: Zagrebački bijenale, Ohridsko leto, Sarajevska zima, Mostarsko proljeće...", kaže Brlek.
Pomenuta Ženeva je rodno mesto asocijacije nastale 1952. po ideji švajcarskog filozofa Denija de Ružmona i poznatog kompozitora i dirigenta Igora Markeviča. U početku je EFA bila asocijacija muzičkih festivala, ali se vremenom to proširilo, muzika je ostala samo crvena linija ovog festivalskog društva. Danas je tu 112 festivala i 13 nacionalnih udruženja. A zašto je na početku bila samo muzika? Brlek je objasnio:
Posle velikog rata, muzika je bila najpogodnija za nova okupljanja, jer svojim unilateralnim jezikom ne stvara konflikte. Ili ih, barem, najmanje stvara. Sa muzikom se najlakše ostvaruju prvi umetnički „dijalozi". U njenom univerzalnom jeziku one umetničke „oštrice" teže dolaze do izražaja, premda se, da ne preterujemo, i muzika katkad koristi u propagandne svrhe. Čak i bez teksta. Nema sasvim nevine umetnosti!
Belef je pred vratima EFA i zanimalo nas je kako se tačno ulazi u to odabrano društvo: „Ono što se podrazumeva jesu dobri umetnički standardi. O kandidatu odlučuje skupština EFA, to jest direktori festivala koji su već u tome, a ja sam samo jedan od jednakih. Na glasanju morate imati prostu većinu: pola, plus jedan glas. Više od sto ljudi učestvuje u tom glasanju. Mi smo jedna zaista demokratska asocijacija. Postati naš član je priznanje i pohvala nečijem radu".

Antrfile:

Gent - prava prestonica

- U kancelariji EFA u Gentu samo je pet zaposlenih i sav taj trošak poklon je ovoga grada, drugog po veličini u Belgiji. U njemu žive ljudi 227 nacionalnosti. To je pravo mesto za „prestonicu" ovog interkulturalnog dijaloga.
Godišnje sam tamo samo dve nedelje, ali sam redovno na vezi sa našim ofisom. Mnogo više sam na festivalima, skoro dva meseca - kaže predsednik EFA.

„Ovde mi je uvek dobro"

- Meni Beograd mnogo znači. Bio sam tu na radnoj akciji 1979. Bilo mi je 15 godina. Imao sam ovde i mnogo koncerata i, uopšte, mnoge lepe stvari tu su mi se desile. Mnogi ljudi iz sveta kulture moji su prijatelji. Dođem ja ovde i sa familijom. Kad sam prvi put, posle onog razlaza, došao da sviram, u Skupštini grada, video sam da tu stoje i neki pokloni grada Ljubljane gradu Beogradu. Dovoljno da vam to pokrene sećanja... Uvek se dobro osećam ovde, a nadam se i Beograđani na našem festivalu - kaže dobro raspoloženi Darko Brlek.